ADVOKATSKA KOMORA PODGORICA CRNA GORA
K O D E K S ROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA - STRANA 1
Na osnovu člana 61. Zakona o advokaturi (»Službeni list SRJ«, broj 24/98) Osnivačka  skupština Advokatske komore Jugoslavije, na sednici održanoj 16. januara 1999. godine, donosi:

                                                                                 KODEKS ROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA


UVODNA PRAVILA

I. Pravila o Kodeksu

Kodeks profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks) skup je pravila o dužnostima i pravima advokata, zasnovanih na posebnoj vrsti i viskom stepenu njihove profesionalne i moralne odgovornosti.
Kodeks se odnosi na advokate i, na odgovarajuci nacin, na advokatske pripravnike upisane u imenike advokata i imenike advokatskih pripravnika svih advokatskih komora na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
Pre nego što otpocne advokatsku djelatnost, advokat je dužan da se upozna sa sadržajem Kodeksa i statuta advokatske komore (u daljem tekstu: Statut).
Nepoznavanje Statuta i Kodeksa ne opravdava.
Kada advokatsku djelatnost obavlja u inostranstvu, advokat treba da uvažava i medunarodna nacela etike, i nacela etike i staleškog prava advokata zemlje u kojoj deluje.
Advokatska komora nadzire poštovanje Kodeksa, propisuje da li povreda Kodeksa ima za posledicu disciplinsku odgovornost advokata i utvrduje i sankcioniše takvu odgovornost.
Ukoliko za odredeni slucaj ne postoji pravilo sa direktnim znacenjem, Kodeks treba tumaciti služeci se analogijom, ili po cilju i smislu njegovih opštih pravila.

II. Značenje izraza

U smislu ovog Kodeksa, ako drugacije nije odredeno:

• izraz »zastupanje« oznacava celokupnu advokatsku delatnost, ukljucujuci, osim zastupanja, odbranu i ostale oblike pravne pomoci u ostvarivanju i zaštiti sloboda, prava i drugih interesa gradana i pravnih lica;
• izraz »advokat«, osim svakog advokata ponaosob, oznacava i sve advokate koji pripradaju ili su pripadali istoj zajednickoj advokatskoj kancelariji;
• izraz »zajednicka advokatska kancelarija« oznacava sve oblike udruženog, ortackog i drugog zajednickog rada advokata u istoj kancelariji;
• izraz »klijent« oznacava lice koga advokat zastupa;
• izraz »stranka« oznacava lice koje se obratilo advokatu sve dok se ovaj još nije prihvatio zastupanja, kao i svakog drugog ucesnika postupka;
• izraz »suprotna stranka« oznacava lice ciji je interes, u odredenom postupku, suprotan interesu klijenta;
• izraz »kolega« oznacava drugog advokata;

OPŠTA PRAVILA

I.Osnovi profesionalne etike i odgovornosti

Poseban sadržaj profesionalne etike i visoki stepen profesionalne odgovornosti advokata zasnivaju se na pretpostavkama:

l. da je advokatura slobodna profesija i zanimanje u okviru javnog poretka;
2. da je advokat poseban cinilac pravosuda i zastupnik i savetodavac u svim pravnim stvarima;
3. da advokat ostvaruje i štiti interese klijenta, ali i služi interesima pravde i da je obavezan da svojim profesionalnim i drugim javnim delovanjem i licnim primerom doprinosi vladavini prava i društvu zasnovanom na poštovanju zakona;
4. da advokat, po pravilu, deluje u domenu ugroženih sloboda i prava i nepoznavanja propisa lica koja su mu se obratila za pomoc;
5. da nezavisno, strucno, savesno i samostalno obavljanje advokatskog poziva predstavlja jednu od osnovnih garancija u ostvarivanju, zaštiti i unapredenju  ljudskih prava i sloboda;
6. da od nacina rada i ponašanja svakog advokata ponaosob zavise znacaj i ugled advokature u celini.

Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svoje postupke, posebno kada se opredeljuje izmedu sukobljenih vrednosti i interesa.
Advokat je odgovoran za savete koje je dao i za mere koje je preduzeo ili propustio da preduzme.

II. Nezavisnost i samostalnost

Advokat je dužan da cuva nezavisnost advokatske profesije i da u svom profesionalnom radu i odlucivanju postupa slobodno, samostalno i u saglasnosti sa vlastitim uverenjima, ne podležuci pritiscima, pretnjama, uticajima i uplitanju, ma sa cije strane dolazili, i ne povodeci se za drugim interesima i autoritetima, osim interesa klijenta i autoriteta pravne nauke, zakona, Statuta i ovog Kodeksa.
Advokat ne sme da prihvati poslove i zvanja koji bi ga stavili u podreden položaj, doveli do nekritickog izvršavanja tudih naloga, ili njegov rad uslovljavali takvom vrstom obaveza ili pogodnosti koje bi ugrozile njegovu nezavisnot i samostalnost.
Izuzeci od nacela nezavisnosti i samostalnosti, koji ne ukidaju njihovu suštinu, dopušteni su samo u meri neophodnoj za rad zajednicke advokatske kancelarije.

III. Stručnost

Advokat je dužan da u radu postupa strucno, sa znanjem za koje koje je kvalifikovan.
Advokat stalno treba da prati propise, pravnu praksu i strucnu literaturu i da obnavlja, usavršava i proširuje svoje pravno i opšte obrazovanje.

IV. Savjesnost

Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja savesno, brižljivo, odlucno, blagovremeno, sa iskrenošcu prema klijentu, uz punu posvecenost slucaju koji mu je poveren i uz upotrebu svih svojih znanja i sposobnosti i svih pravno dopuštenih i opravdanih sredstava.
U obavljanju advokatske profesije ne treba da dolaze do izražaja politicka, verska i druga ubedenja advokata, niti njegova stranacka pripadnost.
Poslove za cije obavljanje su ovlašceni samo advokati, advokat ne sme da prenosi na lice koje nije advokat.

V. Profesionalni ugled

Pri obavljanju advokatske profesije, u drugim javnim aktivnostima i u privatnom životu, kada je ovaj dostupan uvidu i oceni javnosti, advokat je dužan da cuva ugled advokature i vlastiti ugled, i da nastoji da doprinosi opštoj pravnickoj kulturi.
Smatrace se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije, ukoliko javno narušavaju ili su narušavali ugled advokature.
Advokat samostalno ili u okviru advokatske komore i drugih strucnih organizacija i udruženja pravnika treba da ukazuje na znacaj pravnog obrazovanja, ustavnosti, zakonitosti, nezavisne advokature i nezavisnog sudstva, na znacaj i ulogu advokature u ostvarenju i zaštiti ovih vrednost i na pojave njihovog narušavanja.
Advokat treba da se, u skladu sa svojim mogucnostima, ukljuci u rasprave o zakonima i drugim propisima koji su u pripremi ili su stupili na snagu i da, u opravdanim slucajevima, predlaže njihova poboljšanja i osporava njihovu ustavnost i zakonitost.
Advokat, u nacelu, treba da se zalaže da poslovi profesionalnog pružanja pravne pomoci budu povereni samo advokatima.
Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima.
Svaki slucaj nadripisarstva, u koji se licno uverio ili o kojem raspolaže verodostojnim dokazima, advokat je dužan da prijavi advokatskoj komori.
Smatrace se da advokat i lice koje želi da postane advokat nisu dostojni poverenja za obavljanje advokatske profesije, ukoliko se zalažu ili su se zalagali protiv osnovnih nacela i interesa advokature.

VI. Dopuštenost sredstava

Advokat sme da koristi samo dopuštena i casna sredstva.
Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju prava.
Advokat ne sme da sudeluje ili pomaže u nedozvoljenom pribavljanju dokaza, niti sme da se poziva na dokaze za koje zna da su neistiniti.
Interes i nalog klijenta nisu opravdanje za kršenje zakona, Statuta i Kodeksa.
Advokat ne sme potajno da snima bilo cije izjave, razgovore ili aktivnosti.
Kada su mu stavljeni na raspolaganje potajno sacinjeni snimci ili drugi zapisi, advokat ne sme da ih upotrebi kao dokazno sredstvo bez pribavljenog pristanka lica na koje se odnose, osim izuzetno, ako drugim dokazima ne raspolaže, a povreda prava koju bi time ucinio manja je od štete koja bi izvesno ili sa velikom verovatnocom, da takav materijal nije upotrebljen, pogodila važne, opravdane i na zakonu zasnovane interese njegovog klijenta.
Advokat treba da se uzdrži od razgovora o predmetu sa osobama koje su predložene ili za koje zna da mogu biti predložene za svedoke, a ukoliko do takvog razgovora ipak dode, advokat ne sme na bilo koji nacin da utice, pa cak ni da ostavlja utisak da želi da utice na znanje, savest i volju svedoka, da kod ovoga izaziva strah, naklonost ili odbojnost prema ucesnicima u postupku i da pobuduje bilo kakav drugi interes osim interesa prava i dužnosti da se govori istina.
Ukoliko ima javno ovlašcenje za overu izjava, advokat ne sme da overava izjave svedoka u predmetu u kojem zastupa.

VII. Zabrana reklamiranja

Advokata treba da preporucuju samo znanje koje pokazao, uspeh koji je ostvario i ugled i poverenje koje je stekao svojim radom i ponašanjem.
Advokat ne sme da nudi svoje usluge niti da stice klijente na necastan ili nedopušten nacin.
Smatrace se da advokat nudi svoje usluge i stice klijente na necastan ili nedopušten nacin, narocito kada:

istice, deli ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporucuje svoje usluge i svoju kancelariju, kada dozvoljava da takve preporuke budu unete u reklame, ponude, oglase i drugi štampani materijal drugih pravnih ili fizickih lica, ili kada u istu svrhu koristi delatnost koju, u skladu sa Kodeksom, može da obavlja uz advokatsku profesiju;
organizuje ili koristi usluge posrednika i agenata kojima obecava ili daje nagradu, za uzvrat im obecava ili cini druge usluge i pogodnosti, ili sa njima dogovara deobu nagrade za svoj rad, ili iskorišcava njihov zavisan položaj, a narocito kada u tu svrhu iskorišcava pritvorenike i lica na izdržavanju kazne;
sa osobama zaposlenim u sudu, tužilaštvu, policiji, zatvoru ili drugim organima vlasti unapred dogovara upucivanje nepoznatih ili u zavisnom položaju zatecenih stranaka;
obecava uspeh, daje nerealne procene ili dovodi klijenta u zabludu u pogledu pravne prirode predmeta i normiranih ili stvarnih posledica koje mu prete u predmetu zbog kojeg se obratio advokatu;
obecava ili nagoveštava korišcenje veza i sospstvenih ili tudih neprofesionalnih uticaja, kao i uticaja koje može da ostvari zahvaljujuci svom prethodnom zaposlenju, ili prethodnom ili postojecem politickom, društvenom ili poslovnom angažmanu;
podstice ili ne osporava uverenje klijenta u efikasnost korupcije i predlaže ili nagoveštava sopstveno posredovanje u tome;
generalno, ili mimo uslova predvidenih Kodeksom, nudi jeftinije ili besplatno zastupanje;
daje drugome svoje posetnice i blanko punomoci radi dalje raspodele trecim, unapred neodredenim licima;
omalovažava druge advokate;
stupa u kontakt sa klijentima drugih advokata i navodi ih da njemu daju punomoc, ili preuzima klijente drugih advokata na nacin suprotan Kodeksu;
obeležava kancelariju, njen štampani materijal i druge oznake (tabla, pecat, memorandum, posetnice i sl.) na napadan i neodmeren nacin, suprotno Kodeksu i Statutu;
javno oznacava rad u dane odmora i praznika ili van uobicajenog radnog vremena;
bez opravdanog razloga prima klijente van kancelarije, ili, kada su razlozi opravdani, na neprikladnim mestima;
daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima, ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama;
dopušta da bude uvršten u imenike, adresare, kataloge, vodice i slicne prirucnike kao izabrani advokat ili u okviru grupe izabranih advokata, ili potpomaže štampanje i rasturanje ovakvih materijala, izuzev onih koji iskljucivo služe kao informacija u medunarodnom pravnom prometu;
prima za honorarne saradnike sudije, tužioce i njihove zamenike, islednike i operativne radnike u policiji, kao i rukovodioce službi u sudu, tužilaštvu i organima uprava, ili ova lica, bilo da su u istom zvanju ili im je to zvanje prestalo, vodi sa sobom na rasprave sa svrhom da izazove utisak važnosti i moci;
nepozvan se obraca javnim glasilima, sa ociglednom svrhom da preporuci svoju pravnicku umešnost i strucnost;
javno, na senzacionalisticki ili samohvalisav nacin predstavlja svoje predmete, sposobnosti, zamisli i poduhvate;
organizuje redovne konferencije za štampu, ili konferencije za štampu saziva ili koristi da bi popularisao svoje uspehe;
saraduje sa nadripisarima;
u postupku pred sudom ili drugim organima i organizacijam, pred kojima zastupa, izaziva incident sa ciljem da stvori utisak o prilježnosti i na taj nacin zadovolji klijenta ili pridobije nove klijente.

Novinaru koji želi da piše o slucaju njegovog klijenta advokat treba da skrene pažnju na zabranu reklamiranja, a ukoliko novinar ipak objavi napis koji sadrži reklamu, poželjno je da se advokat od takvog napisa ogradi na odmeren i prikladan nacin.


VIII. Istupanje u javnosti i stručni rad

Prilikom objavljivanja strucnih radova iz oblasti društvenih nauka, u naucnoj i pedagoškoj delatnosti, na strucnim savetovanjima i skupovima pravnika, kao i prilikom obracanja javnosti u cilju ukazivanja na kršenje ljudskih sloboda i prava i na pojave odstupanja od ustavnosti i zakonitosti, advokat može, uz svoje ime, da istice i advokatske zvanje.
Advokat ne sme da koristi strucne skupove i svoju naucnu, pedagošku i publicisticku delatnost da bi agitovao za svog klijenta i podsticao nedozvoljene pritiske u predmetu ciji je postupak u toku, osim ako se radi o strucnoj obradi konacno rešenih procesnopravnih problema i ukoliko to cini bez navodenja imena stranaka i spstvene povezanosti sa predmetom.
U izjavama za javnost i u napisima u kojima se predstavlja svojim advokatskim zvanjem, advokat treba da vodi racuna o zabrani reklamiranja i o znacaju i ugledu svoje profesije.

IX. Nespojivi poslovi

Advokat je dužan da svoju profesiju obavlja stvarno i stalno.
Advokat ne sme ni posredno ni neposredno da se bavi poslovima koji bi ugrozili njegovu nezavisnost i naškodili znacaju i ugledu advokatske profesije.
Advokat je dužan da izbegava poslove koji bi njegovom advokatskom radu mogli da daju komercijalni karakter.
Nespojivo je sa advokatskom profesijom istovremeno bavljenje bilo kojom drugom djelatnošcu, izuzev u oblasti nauke, književnosti, umjetnosti, publicistike, pedagogije, prevodilaštva i sporta.
Smatrace se da advokat krši zabranu bavljenja poslovima nespojivim sa advokatskom profesijom ako smeštaj, naziv i druga vidna obeležja njegove kancelarije i smeštaj, naziv i druga vidna obeležja poslovnih prostorija lica koje se bavi drugom, sa advokaturom nespojivom delatnošcu, osnovano upucuju na zakljucak da se rad obavlja zajednicki, ili da rad tog drugog lica obavlja, nadzire, usmerava ili organizuje sam advokat.
Bavljenje advokata dozvoljenim delatnostima podrazumeva i pravo da ucestvuje u upravljanju ili rukovodenju odgovarajucim strukovnim udruženjima i društvima.
Za vreme obavljanja poslova na rukovodecem položaju u organima vlasti, drugim državnim organima, javnim službama i preduzecima, ukoliko se ne odluci za brisanje iz imenika advokata, advokat je dužan da zatraži od advokatske komore mirovanje advokatskih prava i dužnosti, a uz svoje ime ne sme da istice zvanje »advokat«.
Rukovodeci položaj advokata u politickoj stranci nije spojiv sa njegovim istovremenim rukovodecim položajem u advokatskoj komori.
U advokatskoj kancelariji ne može se obavljati druga delatnost, osim advokatske, niti advokat može radi sticanja prihoda, osim kao prevodilac, da pruža druge usluge kao što su kancelarijske usluge, prepisi, umnožavanja, snimanja, telefaks i kompjuterske komunikacije ili kompjuterske informacije i obrada podataka.
Nije u suprotnosti sa Kodeksom ako je advokat clan, rukovodilac ili clan rukovodeceg tima u ekspertskim, radnim i drugim strucnim telima vladinog ili nevladinog karaktera, u humanitarnim organizacijama, nevladinim organizacijama za zaštitu ljudskih prava i sloboda, izdavackim savetima, uredivackim odborima i slicnim organizacijama, društvima i udruženjima.


V. POSEBNA PRAVILA

I.Advokat i klijent

Osnovno pravilo

Sloboda medusobnog izbora i medusobno poverenje izmedu advokata i klijenta osnovne su pretpostavke za prihvatanje i trajanje, i za uspešnu pripremu i organizaciju zastupanja.

b) Prihvatanje i odbijanje zastupanja

Advokat može da se prihvati zastupanja samo kada je to od njega zatraženo, ili kada mu je zastupanje dodeljeno odlukom nadležnog organa.
Advokat slobodno odlucuje da li ce se prihvatiti zastupanja, osim u slucaju zakonskih zabrana i naloga, kao i zabrana i naloga preddvidenih Kodeksom i Statutom.
Pri donošenju odluke o zastupanju advokat treba da vodi racuna o potrebi da nezavisno i samostalno pružanje pravne pomoci, kakvo obezbjeduje advokatura, bude na raspolaganju svakome kome je potrebno i dostupno, i da nastoji da, bez opravdanog razloga, pružanje takve pomoci ne odbije.
Na donošenje odluke o zastupanju ne smeju uticati razlike izmedu stanaka, s obzirom na pol, rasu, nacionalnost, jezik, veru, politicka i druga ubedenja, poreklo, društveni položaj, politicku i ekonomsku moc, imovno stanje i stranacku pripadnost.
Opravdanim razlogom za odbijanje zastupanja smatrace se narocito:

• ako je advokat preopterecen poslom;
• ako je stranka nesposobna da plati nagradu i gotove izdatke;
• ako stranka uslovljava placanje nagrade uspehom u sporu, ili zahtjeva obecanje uspeha;
• ako advokat oceni da je obest osnovni motiv stranke, ili da stranka inace ima nehumane ili nemmoralne pobude;
• ako su zahtevi stranke ocigledno suprotni njenim vlastitim interesima;
• ako stranka vec u prvim razgovorima ispoljava prema advokatu nepoverenje ili nepristojnost;
• ako advokat oceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni.

U krivicnim predmetima ne smatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane: odlike licnosti okrivljenog, vrsta krivicnog dela i zaprecena kazna, nacin na koji se okrivljeni brani, ozbiljnost ili nepobitnost dokaza koji ga terete, osuda ili uznemirenje koje je krivicno delo izazvalo u javnosti, ponašanje oštecenih ili mali izgledi na uspeh.

Advokat treba da odbije zastupanje:

• ako ga je preporucila suprotna stranka ili njen punomocnik, ili je sa suprotnom strankom ili njenim punomocnikom u takvim porodicnim, licnim ili poslovnim odnosima kakvi bi, po opštim merilima, mogli nepovoljno da uticu na nepristrasnost i doslednost u njegovom radu, izuzev ukoliko stranka, iako upoznata sa ovim pravilom, izricito zahtjeva zastupanje, a advokat je sam uveren da navedene okolnosti nece na njega nepovoljno uticati;
• ako sa advokatom koji stranku vec zastupa nije postigao dogovor o organizaciji i pravnim poslovima zastupanja;
• ako je kao sudija, tužilac ili drugo službeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kojem je rešavano o slucaju koji predstavlja prethodno pitanje za predmet u kojem bi trebalo da zastupa;
• ako je stranka za zastupanje u istom predmetu ovlastila i lice koje nije advokat, osim ako se radi o predmetu nestandardne vrste i licu koje je istaknuti strucnjak za takvu pravnu oblast.

Advokat je dužan da odbije zastupanje:

• ako nema dovoljno znanja i iskustva u pravnoj oblasti u kojoj bi trebalo da zastupa;
• ako je zahtev stranke ocigledno suprotan pozitivnim propisima;
• ako je uveren da stranka nema izgleda na uspeh;
• ako istovremeno u drugom predmetu zastupao suprotnu stranku;
• ako je u istoj pravnoj stvari vec savetovao suprotnu stranku ili je od nje primao informacije i naloge;
• ako bi trebalo da zastupa u sporu povodom ugovora ili vansudskog poravnanja koje je sam sacinio, radi pobijanja testamenta koji je sastavio, ili protiv nosioca prava na imovini ciji jeste ili je bio staratelj;
• ako bi trebalo da zastupa suparnicara ili brani saokrivljenog ciji su interesi suprotni interesima klijenta koga u istom predmetu vec zastupa ili brani;
• ako bi zastupanje podrazumevalo upotrebu necasnih ili nedozvoljenih sredstava, a u krivicnim predmetima i aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za koju advokat zna da je neistinita;
• ako bi trebalo da zastupa protiv svog bivšeg klijenta, osim ako je, iz nacina na koji je prestalo prethodno zastupanje i na koji se bivši klijent prema njemu tada i kasnije ponašao, ocigledno da je izmedu njih prestao odnos poverenja;
• ako je zahtjev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat ima kakav položaj ili ga zastupa;
• ako mu se za preuzimanje zastupanja obrati stranka koju još uvek zastupa drugi advokat, ili stranka od koje prethodni advokat, za zastupanje u istom predmetu, potražuje nagradu i troškove.

Zastupanje koje mu dodeli sud, advokatska komora ili drugi nadležni državni organ advokat može da obije samo ako je, izuzimajuci pravilo 59. u krivicnim predmetima dužan da odbije zastupanje, ili ako postoje opravdani razlozi za odbijanje zastupanja, propisani pravilom 58.6 ovog Kodeksa.
Odluku o odbijanju zastupanja advokat treba da saopšti i obrazloži bez odlaganja i da, ukoliko to stranka od njega traži, preporuci drugog advokata u koga ima poverenja, osim ako zastupa suprotnu stranku ili ako razlog odbijanja važi jednako za sve advokate.
U zajednickoj advokatskoj kancelariji pravila 58.1, 58.7 i 61.1 podležu oceni strucnog kolegijuma ili drugog advokata kancelarije.

v) Potpisivanje i sadržina punomoći

Advokat treba da nastoji da klijent licno pred njim izjavi da mu ovaj slucaj poverava, iznese problem i potpiše punomoc.
U opravdanim slucajevima izjava i potpis mogu se pribaviti posredstvom uobicajenih sredstava komunikacije ili posredstvom lica u koje, uz razumni oprez,  i klijent i advokat imaju poverenja uz uslov da verodostojnost izjave i potpisa advokat proveri cim okolnosti to dozvole.
Pre nego što klijent potpiše, u punomoc treba da budu uneti podaci o advokatu, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja, obimu ovlašcenja i datumu potpisivanja.
Osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je ovlašcen za zamenjivanje i ispravljanja ociglednih grešaka u pisanju, u punomoc nije dozvoljeno naknadno unošenje drugih podataka.
Izuzetno, u slucaju da klijentu predstoji duža odsutnost, ili postoje drugi opravdani razlozi, advokat može da nepopunjenu punomoc klijentu da na potpis ili od klijenta primi potpisanu, uz uslov da su nacin i svrha upotrebe takve punomoci predvideni pisanim nalogom klijenta, ili posebnim pisanim sporazumom advokata sa klijentom.
Punomoc ne sme da sadrži neodredena ovlašcenja, ovlašcenja koja se ne odnose na predmet zastupanja, niti sporazume ili ugovore o nagradi.

g) Obaveze prema klijentu

Advokat treba da nastoji da stekne i sacuva poverenje klijenta.
U prvom razgovoru, ili u toku pripreme za zastupanje, advokat treba da ukaže klijentu:

• na interes da otkrije pobude i ciljeve, i da istinito i u potpunosti iznese cinjenice i dokaze;
• na pravilo da je poverljivost iznesenih podataka zašticena obavezom cuvanja advokatske tajne;
• na svoju ocenu cinjenicne i pravne sadržine predmeta;
• na vrstu i osnovne osobine postupka koji ce biti primenjen;
• na nacin obracuna i naplate, i na tacan ili približan iznos nagrade i troškova.

Advokat je dužan:

• da se prema svim klijentima i predmetma odnosi jednako savesno i strucno;
• da u zastupanju postupa bez nepotrebnog odugovlacenja;
• da klijenta blagovremeno obaveštava o svim bitnim promenama u predmetu, a, na traženje klijenta, i o svim pojedinostima;
• da klijenta upozna sa promenama svojih pravnih i cinjenicnih ocena;
• da klijentu, na njegov zahtev, izuzev licnih beležaka i izvornih primeraka podnesaka koje je sam sacinio,  preda sve isprave, zapisnike, kopije ili prepise vlastitih podnesaka, druge podneske i odluke, bez obzira da li zastupanje traje ili je otkazano i da li nagrada i troškovi jesu ili nisu placeni;
• da klijentu omoguci uvid u Tarifu, ukaže mu na mogucnost da nagrada i troškovi, koje ce sud ili drugi nadležni organ odmeriti na teret suprotne stranke, budu manji od njegovog racuna, i, kada klijent to traži, preda mu obracun nagrade i troškova;
• da klijente prima u vreme oznaceno na advokatskoj kancelariji.

• Kada to nalažu interesi klijenta i dozvoljavaju pravne pretpostavke, advokat treba da nastoji da, pre pokretanja spora, slucaj reši na miran nacin, vansudskim putem.
• Kao  zastupnik, a posebno kao branilac okrivljenog koji se nalazi u pritvoru, advokat je dužan da bez odlaganja ukaže na sve povrede prava odbrane i druga kršenja zakona na štetu svog klijenta, nijednog trenutka ne pretpostavljajuci njegovim interesima svoje odnose sa drugim advokatima, sudijama, tužiocima i drugim ucesnicima u postupku.
• Kod sastavljanja isprava i u dvostranim pravnim poslovima advokat je zastupnik obe stranke i dužan je da savesno štiti njihove interese, bez obzira koja mu se od njih prva obratila i koja placa nagradu.

d) Nedopušteni postupci

Suprotno je pravilima Kodeksa kada advokat:

prima nove klijente ili predmete u meri koja ugrožava ispunjenje njegovih obaveza prema postojecim klijentima i prema predmetima koji su u toku,
izlaže klijenta nepotrebnim izdacima, a narocito kada to cini predlaganjem suvišnih ili nekoncentrisanih dokaza i bezrazložnim prouzrokovanjem odlaganja ili povecavanja broja rasprava;
sa klijentom zakljucuje ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor kojim od klijenta besteretno stice imovinu i imovinska prava;
iz svojih sredstava za klijenta polaže jemstvo ili placa obezbjedenje, novcanu kaznu, obeštecenje, paušalni iznos i troškove u postupku, osim ako to opravdavaju izuzetne i trenutne okolnosti, ili se radi o neznatnim iznosima, a ugled i platežna sposobnost klijenta daju osnova za uverenje da se radi o kratkorocnoj pozajmici;
poistovecuje se sa svojim klijentom i njegovim interesom.

d) Otkazivanje zastupanja

Advokat ne sme iz neopravdanih razloga da otkaže zastupanje pre nego što je postupak dovršen i pre nego što su, ukoliko za to ima osnova, iscrpljeni redovni i vanredni pravni lekovi.
Opravdanim razlozima za otkaz zastupanja smatraju se isti oni razlozi zbog kojih je advokat mogao da odbije zastupanje, izuzev preopterecenosti koju je sam prouzrokovao primanjem novih predmeta.
Advokat je dužan da otkaže zastupanje iz istih razloga zbog kojih je imao obavezu da se zastupanja ne prihvati, a ukoliko su mu ovi razlozi bili ili morali biti poznati i u vreme kada se zastupanja prihvatio, odgovoran je za posledice koje je klijent trpeo zbog njegovog zastupanja ili u periodu tog zastupanja.
Advokat ne sme da otkaže zastupanje u nepodesnom trenutku, osim ako postoje razlozi koji ga na to primoravaju.
U slucaju otkaza zastupanja advokat je u obavezi, sve dok klijent ne obezbedi drugog zastupnika ili dok ne istekne najviše trideset dana, osim ako ga je klijent na nesumnjiv nacin takve obaveze oslobodio, da preduzima sve one mere bez kojih bi klijent pretrpeo štetu.
U krivicnim predmetima advokat ne sme da otkaže odbranu, i kada za to postoje opravdani razlozi, ako bi time položaj njegovog klijenta bio pogoršan, pa cak i ako postoji samo razumna sumnja da bi otkaz u sudu ili u javnosti mogao da bude protumacen kao izraz nepoverenja u okrivljenog i neslaganja sa nacinom njegove odbrane, izuzev kada sam klijent zahteva otkaz zastupanja, javno omalovažava advokata, uporno odbija saradnju sa njim, postavlja mu nemoguce zahteve ili od njega traži da krši pozitivne propise i Kodeks, ili kada vec ima drugog branioca.
I kada otkaže odbranu, advokat treba da nastoji da to ne cini na nacin i u vreme koji bi klijenta izložili osudi javnosti ili pogoršanom položaju u postupku.

e) Rukovanje imovinskim vrednostima

Novac, hartije od vrednosti i druge imovinske vrednosti, koje mu je klijent poverio, advokat je dužan:

• da cuva sa posebnom brižljivošcu na dovoljno bezbednom mestu, ili deponuje na racun, ili položi u sef koji se otvara za drugoga u za to ovlašcenoj ustanovi, ukoliko od klijenta nije dobio drugaciji ili odreden nalog;
• da ne meša sa sopstvenom imovinom i ne raspolaže njima u svoje ime i za svoj racun;
• da na vreme preda ili doznaci ovlašcenom primaocu;
• da bez odlaganja preda klijentu kada ovaj to zahteva, kada istekne odredeni rok, ili kada nastupi ili izostane ugovoreni uslov.

Na nacin iz pravila 85. advokat je dužan da postupi i kada novac, hartije od vrednosti ili druge imovinske vrednosti od treceg lica prima u ime, za racun i po ovlašcenju klijenta.

II. Advokatska tajna

Osnovno pravilo

Obaveza cuvanja advokatske tajne bitna je pretpostavka poverenja klijenta u advokata i nezavisnosti advokatske profesije.

Predmet tajne

Advokat je dužan da cuva kao tajnu sve što mu je klijent poverio ili što je tokom pripreme predmeta ili zastupanja na drugi nacin saznao ili pribavio, bilo da ga je sam klijent upozorio na poverljivost sadržaja, bilo da poverljivost sadržaja proizilazi iz prirode predmeta i brižljive ocene svih okolnosti.
U okvirima odredenim u pravilu 88. advokatsku tajnu predstavljaju svi podaci koje advokat zna i svi spisi, predmeti, zapisi i depoziti koji se nalaze u advokatskoj kancelariji ili su, po odluci i pod nadzorom advokata, privremeno smešteni na drugo mesto.
Advokat je dužan da cuva kao tajnu i poverljive podatke, spise, predmete, zapise i depozite koji se odnose na lice cijeg se zastupanja nije prihvatio, a saopšteni su mu ili predati u cilju zastupanja, kao i na lice koje je, nakon saopštavanja ili predaje, odustalo od namere da advokatu poveri zastupanje.

v) Čuvanje tajne

Advokat tajnu cuva na taj nacin što poverljive sadržaje cini nedostupnim organima vlasti i trecim licima, izuzev u opsegu, za svrhe i u odnosu na organe vlasti i treca lica, kojima su, u dogovoru sa klijentom, ovakvi sadržaji namenjeni.
U cilju cuvanja advokatske tajne, advokat je dužan:

• da na obavezu cuvanja tajne upozori i licno obaveže službenike i saradnike svoje kancelarije;
• da u prenošenju poverljivih sadržaja poštanskim pošiljkama, telefonom, telefaksom, kompjuterom, ili na drugi nacin, postupa sa razumnim oprezom i na najmanju meru svede mogucnost da tajna bude otkrivena, bilo slucajno, bilo zloupotrebom sredstava komunikacije;
• da u situaciji kada ima razloga da posumnja da se njegovi razgovori sa klijentom u zatvoru, pritvoru, ili na drugom mestu neovlašceno prisluškuju, na to klijenta upozori i preporuci mu da ne govori o onome što želi da sacuva kao tajnu;
• da licno, ili posredstvom pozdanog poverenika, nadzire sacinjenje prepisa, kopije ili snimka isprava koje su mu poverene;
• da originalne isprave, kao i njihove prepise, kopije, snimke i negative, na odgovarajuci nacin obezbedi i ne predaje neovlašcenim licima, bez znanja i odobrenja klijenta;
• da prepise i kopije sudskih spisa ne predaje na citanje, ili radi sacinjenja prepisa ili kopije, onome ko i sam nije ovlašcen da ih cita, poseduje ili umnožava;
• da na poverljivost sadržaja, ili na posebnu obavezu u pogledu odredenog sadržaja, upozori lice kome je ovlašcen da takav sadržaj prenese;
• da spise, koje više nije dužan da cuva, zbrine ili ukloni na nacin koji nece omoguciti neovlašcenim licima da saznaju njihov sadržaj.

g) Otkrivanje tajne

Obaveza cuvanja advokatske tajne postoji sve dok iznošenje poverljivog sadržaja može da povredi interese klijenta, ili dok ne nastupe okolnosti koje advokata oslobadaju takve obaveze, bez obzira da li je zastupanje u toku ili je prestalo.
Advokat je osloboden obaveze cuvanja advokatske tajne:

• kada mu klijent to na nesumnjiv nacin dozvoli;
• kada je to neophodno za sprecavanje izvršenja najavljenog krivicnog dela sa znatnom društvenom opasnošcu;
• kada je to neophodno za odbranu samog advokata ili njegovog saradnika.


O odluci da otkrije tajnu, ukoliko je osloboden obaveze njenog cuvanja, advokat prethodno treba da obavesti lice na koje se tajna odnosi, uvek kada priroda slucaja i konkretne okolnosti to dozvoljavaju a moralni obziri preporucuju.
Prilikom otkrivanja tajne advokat treba, u najvecoj mogucoj meri, da štedi licnost na koju se tajna odnosi i da nastoji da otkriveni podaci ne dobiju veci publicitet nego što je neophodno za osnov i svrhu koji otkrivanje tajne cine dopuštenim.


ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE
ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE, BRATSTVA I JEDINSTVA 7, PODGORICA
ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE
ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE
Kontakt telefon i faks +382 (0)20 602 805, 602 807
Advokatska komora Crne Gore, Bratstva i jedinstva 7.
81000 Podgorica, Crna Gora
Radno vrijeme: ponedeljak - petak, 9-15 časova
Kontakt telefon i faks +382 (0)20 602 805, 602 807, Mob: +382 67 223 230
Kontakt osoba: Bojana Jovanović - tehnički sekretar
Elektronska pošta advkomora@t-com.me
© 2016 ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE. All Rights Reserved
ADVOKATSKA KOMORA CRNE GORE
Designed by MONTENEGRO BIZNIS
Advokatura egzistira kao javna djelatnost u Crnoj Gori od 14.12.1909.godine, kada je donijet Zakon o javnim pravozastupnicima Knjaževine Crne Gore.
ADVOKATSKA KOMORA PODGORICA CRNA GORA